WELCOME TO MY PAGES (O mojim slikama)

Sve moje slike pričaju moju filozofiju shvatanja života i sveta, one su preslika mog razmišljanja, mojih osećanja i saosećanja, mog doživljaja ljudi, vremena, sveta, pitanja moralnosti, vrednosti i svrhovitosti, sve obuhvatno života u celini sa posebnim akcentom na stradanjima i ljudskim patnjama koje su neminovnost i sastavni deo bivstvovanja u svim vremenima.

Kao što je svaka osoba jedan jedinstven i neponovljiv sklop sačinjen od mnoštva elemenata i doživljaja tako je i svaka slika svakog umetnika preslika njega samog u momentu stvaranja. Postoji mnogo tematski jako približnih slika, ali svaka je jedinstvena i ne ponovljiva. Umetničko delo shvatam kao jedan nov univerzum koji je spoj svega što sačinjava i formira stvaraoca, koji pomoću svoje stvaralačke enegije to najbolje formira i svojim umećem prenosi u pojavni svet i time ostavlja svoj lični pečat.

Moje slike govore o propadljivoj ljudskoj prirodi i izražavam svoju jezu i zgražavanje nad istom. Svaki trenutak u životu nosi dozu neizvesnosti. Sada smo celi ali u narednom trenutku ne moramo biti, nesreće se događaju u svakom momentu na svetu. Ljudi ostaju osakaćeni za ceo život i to samo u jednom jedinom trenutku. Naše telo je sa jedne strane savršeno izgrađen komplikovan sistem ali sa druge strane je u istoj meri truležan i propadljiv. To otvara pitanje granica apsolutne savršenosti i ne savršenosti. Da li je ono što je apsolutno savršeno zapravo istovremeno ne savršeno, da li tačke preklapanja daju 0, ali ako je tako onda nema ničega. Šta smo mi?- možda ništa, možda smo samo Nozikovi mozgovi u tegli koje stimuliše neki veliki naučnik. A možda smo proizvod dosade neke više energije koja nas je kreirala kao što mi kreiramo umetnička dela, i koja se sa nama poigrava stavljajući nas u razne situacije i proučava kako se snalazimo u kojoj. Što je od svega najgore mnogi ljudi se ponašaju upravo kao takve lutkice na koncu nekog višeg bića ali u odnosu prema drugom biću koje po položaju moćnije od njih. Oni su spremni sve učiniti da bi mu udovoljili samo iz sopstvene koristi. To prikazujem na jednoj od svojih novijih slika „Ovca“. Ljudi se vode logikom stada- usvojili su norme koje ih vode i te norme su izopačili i preformulisali vremenom na način koji je njima odgovarajući. Moral je po sebi vrsta ograničenja kao i sve ostale norme ponašanja, on teži da ukalupi ljude i uguši njihovu prirodu. Izopačeni moral je težnja da se stvori uniformnost.

Neke norme u izvesnoj meri su neophodne za opstanak prosto bez njih bi smo bili u otvorenoj borbi sviju protiv svih. Kao što je univerzum sam po sebi jedan tok i ima svoj prirodni poredak i kao što mi sami po sklopu kao organska forma i deo tog univezuma smo jedan red, tako moramo i imati neki uspostavljeni poredak od kog ne možemo pobeći. U biti sve je relativno i opšta istina ne postoji, svako gleda svet iz svog ugla i unosi svoja shvatanja i svoje usvojene norme u tumačenje drugih ljudi i odnosa u svetu. Sve norme su samo usvojena pravila koja treba da sputaju čoveka. Od tih normi neke su opravdane samo kako bi čovek kao jedinka opstao, jer sebična ljudska priroda čini da svako svakome biva neprijatelj.- Čovek voli samo iz sopstvene koristi, on voli jer mu druge osobe trebaju bilo za priču i društvo, bilo za pomoć u bilo kakvim životnim situacijama, čovek voli radi sebe, čak i svoju porodicu roditelje i potomke voli samo iz svoje sebične pohlepne prirode. Ljudi plaču kad neko njima blizak ili drag umre upravo iz te svoje sebične pobude, jer gubi fizički prisutnu osobu. Kada bi stvarno voleli ljudi bi slavili smrt, jer ona je oslobađanje telesnih okova, ona je zapravo život. Jer duša je Ja koje posle oslobađanja od telesnog okova živi pravim životom. Ali kao i u svemu ljudi se boje novog i nepoznatog pa okreću glavu od smrti. Oni se groze mrtvih i ozleđenih tela a sami nanose bol. Posmatranje mrtvog tela ih vodi ka novom nepoznatom svetu i strahu od svog propadljivog sklopa. Norme mogu u nekoj meri sprečiti opšte krvoproliće mada ne u potpunosti, ali ipak omogućavaju kako tako slobodniji život. Ljudi se na moral i religiju pozivaju kao na apsolutne istine. Apsolutna istina ne postoji, mi je ne znamo ona je nesto relativno. Svako ima svoje shvatanje sveta i stvarnosti. Sve istine su usvojene i sve norme napravljene od strane ljudi koji su ih konvencijom usvojili. Moralne i zakonske norme su nešto promenljivo, svuda različito. Moral i religije su usvojene forme koje su u startu stvorene da svojim pravilima pokore ljude. Problem sa moralom je sto dobio svoje izopačene forme koje su stvorili slabi kako bi se izborili sa jačima od sebe. Pošto su formirali stada istomišljenika teže da te svoje norme navodne moralnosti nametnu onima koji su posebni i svoji u svemu tako što ih osuđuju pozivajući se na „moral“. Sve što hvale kao moralno u biti je ne moralno jer je osnovni moral izopačen njihovim prohtevima. Svaki čovek koji se izdigne iznad toga postaje opasnost. Samo oni koji su slabi su podobni, oni pripadaju masi i oni se smatraju dobrima, poštenima i moralnima, takvi su u okviru tokova, deo su mase. Svako ko iskazuje sebe ko je drugačiji smatra se za buntovnika dostojnog prezira, koji svojim ne moralnim prestupima smeta i zato ga treba skloniti i ugušiti njegovu individualnost. Treba ga vratiti na „pravi put” – on mora biti deo mase. Apsolutna simetrija i identičnost su odsustvo lepote, a upravo identičnost i poslušnost su postale vrednosti. Mali ljudi su moćniji ako se zabiju u celine, oni su bez ikakve individualnosti. Čovek koji je jak duhom neće postati slepac koji je vođen od strane sitnih i slabih ma koliko zala morao proći jer njegov duh ne moze da pristane da bude potcinjen on ne moze ziveti u kalupima. Mi treba da jačamo svoj duh-on je već po svojoj prirodi jači od tela. Duh postaje jači i moćniji što više bitki prođe. Jer život je neprekidna borba. Mi smo u večitoj borbi što sa sopstvenim telom, što sa drugim ljudima kao sklopovima. Duša živi u okovima tela koje je sputava, ali je to jedna od škola duše koju ona mora proći. Sve što postoji ima svrhu, kada duša obavi svoj zadatak na zemlji ona postaje slobodna od okova tela i ne sputana. Ja na svojim slikama opisujem ljude koji su jaki duhom jači od svoje telesnosti i koji bez obzira na svoje telesne nedostatke koje su zadobili ili mane sa kojima su rođeni moraju proživeti svoj život u telu koje im je dodeljeno. Oni se uzdižu iznad svoje patnje oni se bore, njihov duh je dostigao visine. Slikam ljude vredne divljenja jer za njih ne postoje granice oni idu van svih stega, oni pobedjuju i sebe. Mi možemo pomerati i planine samo ako to želimo zaista, naša duša ima prirodnu predispoziciju za to. Čovek se ne sme plašiti opasnosti i ne sme biti slab ni u borbi sa svojim telom niti u borbi sa drugim ljudima. Ako zaista želi da živi i bude ne sputan ne sme sebi dozvoliti razočaranje i ne sme ostati na pola puta. Život i životarenje se razlikuju, masa životari jer je slaba da se bori a jak čovek živi. Život je vrtlog i hod na konopcu, u svakom momentu se možemo okliznuti ali uvek se moramo vraćati u ravnotežu i nastavljati svoj put borbe. Ljudi većinom žive ukalupljeno, oni će radije živeti po svom ustaljenom poretku koji su usvojili odavno i koji im je kao deci bio nametan, iako ih taj poredak sada sputava i smeta im u napretku oni ga neće napustiti jer lakše je živeti u ljušturi.

 

On this pages I want to get to know you what I’m doing. I’m a Master of painting and a Master of philosophy, certificated NLP practicioner, ULUS member, ULUPUD-s member, ICAF member, member of Focus Europa, and member of Artistic Serbian network. In my works of art you will see a combination with my philosophical side. You’ll get to know my way of thinking and understanding the world. My pictures speak about the cruelty of life, its negative aspects and the constant struggle. They show life without admiration, but also the power of the will of all living beings. I will not further describe the subject of my pictures, letting them speak to you alone. I hope you enjoy my artworks and find a bit of yourself in them. -You will probably look at this at first sight as negative, and your awareness may refuse it. But if you truly dive into them and understand them in the right way, you will see that you can find each one. Enjoy the arts, write down what has attracted you, why do you find something that binds you to some of the pictures.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s